Rusa

Često biljke imaju više narodnih imena.

Rusa, rosopas, žuta trava, zmijino mleko, lastina trava, lišajnica… sva ta imena se odnose na Chelidonium majus, biljku iz porodice makova. Eto očiglednog razloga zašto nauka koristi stručne nazive. Ko bi se snašao u mnoštvu narodnih naziva?

Da se vratimo na rusu. Chelidon (gr) = lasta, lastavica, a majus nam kaže kada cveta. Cveta već od aprila, a u maju je možete videti u punom cvetu. Gde? Svuda, u gradu, na obodu šume, parka, na neobrađenim površinama…

Cela biljka sadrži sok narandžaste boje. Ako ste već pomislili kako ćete moći da bojite uskršnja jaja tim sokom, nemojte! Cela biljka, pa i sok, sadrži razne alkaloide. Zbog toga je lekovita, ali i otrovna. Rusa se koristi za lečenje raznih bolesti, od bolesti jetre, bubrega, pa (u novije vreme) do tumora. Naravno, pošto sadrži otrovne supstance, upotreba mora biti pod kontrolom lekara.

Najpoznatija je upotreba za lečenje bradavica. Bradavice se mažu narandžastim sokom, pa pocrne i otpadaju – podatak je iz literature, nisam imala bradavice, pa ni  priliku da je koristim 🙂 Ako imate potrebu da je koristite, prvo se poavetujte sa lekarom.

Biljka je poreklom iz Evrope i Azije, a introdukovana je u Severnu Ameriku.

Rečnik:

Alkaloidi – supstance koje proizvode biljke. Uglavnom su otrovni. Ali, znate već onu staru, otrov može biti i lek (u tačno određenim količinama), kao što i lek u velikim dozama može biti otrov.

Tumor – skup ćelija koje imaju težnju da se brzo dele, razmnožavaju, pa dolazi do nepravilnog bujanja tkiva.

Introdukcija – unošenje vrste, od strane čoveka, na područje gde je pre nije bilo.

 

 

 

 

 

 

 

 

Kopitnjak

Asarum europaeum

Višegodišnja, zeljasta biljka. Možete ga naći na senovitim mestima, najčešće u lišćarskim šumama.

 

 

 

 

 

 

 

Cveta tokom proleća, a cvet je sitan, neugledan. U oprašivanju često učestvuju puževi. Takva pojava se naziva malakofilija. Može se naći i podatak da je često prisutno samooprašivanje. Puževi pomažu pri oprašivanju, a mravi pri rasejavanju (već spominjana mirmekohorija).

 

 

 

 

 

 

 

Neuglednost cveta nadoknađuju listovi. Sjajni, kao lakirani, bubrežasti, podsećaju na kopito (ime!), zeleni tokom cele godine.

Kada među prstima protrljate rizom (podzemni izdanak) osetićete intenzivan miris bibera.

Kopitnjak je otrovna biljka. Izaziva slabost, mučninu i povraćanje. Nekada se koristio za odvikavanje od alkohola. Stavljao se u alkoholno piće sa namerom da izazove jaku slabost i povraćanje, ne bi li se alkoholičar „izlečio“ od pića. Taj, poprilično opasan, način „lečenja“ se više ne koristi.

 Kao narodni lek protiv gihta i za izazivanje kijanja i povraćanja se dugo koristio. U literaturi se spominje kao lekovita biljka, ali se ne preporučuje upotreba laicima.

Interesantno je da stoka ne pase kopitnjak.

Ova lepa biljka se i gaji kao ukrasna. Njegovi tamnozeleni listovi mogu tokom cele godine ukrašavati baštu 🙂

Ledinjak, zlatica, zlatousta…

Niska biljčica lepih, jasno žutih cvetova. Pravo osveženje u šumi, pre nego što olista.

Spada u efemere = prolećnice. Cveta tokom marta ili aprila.

Kako ima više imena na srpskom, tako ga i u stručnoj literaturi možete naći kao: Ranunculus ficaria ili Ficaria verna.

Interesantno je da seme rasejavaju mravi – to se naziva mirmekohorija (Gr: myrmeco – mrav + chory – rasejavanje)

Ako nema mrava – nema brige! Može se razmnožavati i korenskim krtolama, kao i pupoljcima u pazuhu listova.

 

 

Ledinjak spada u porodicu ljutića, pa sadrži i otrovne supstance. Ipak, nekada su se mladi listovi, pre cvetanja, koristili kao salata jer sadrže vitamin C. Naravno, znali su ljudi da treba biti obazriv i koristiti male količine.

I jedan pogled na žuti tepih u šumi 🙂