Vodopija nije žedna

Koliko ste puta prošli pored ove biljke a da je niste ni pogledali?

Pa, to je česta biljka, ima je svuda, zove se… kako ono beše?

Vodopija, cikorija, gologuza (ha, ha). U nekim krajevima je zovu ženetrga.

Svaki od ovih naziva ima objašnjenje.

Vodopija – ima dugačak, vretenast koren koji dopire do vode i kada je suša.

Cikorija – od stručnog naziva Cichorium intybus.

Gologuza – donji listovi su skupljeni u rozetu, a listovi na stablu su sitni, neugledni.

Ženetrga – ne znam da li želite da znate!? Naziv datira iz vremena kada su vračare izazivale pobačaj pomoću korena ove biljke.

Srećom, vodopija se danas koristi na mnoge druge načine!

Vodopija je lekovita. Za lečenje se, uglavnom, koristi koren koji se sakuplja u jesen. O upotrebi vodopije za lečenje možete pročitati u knjizi dr Jovana Tucakova „Lečenje biljem“. Sigurna sam da većina vas ima tu knjigu u kući ili je imaju baba i deda 🙂

Vodopiju zovu i „sirotinjska kafa“. Koren se peče, melje i priprema kao i prava kafa . Ovaj napitak je poznat pod imenom divka ili cigura. Ukus je bolji ako se pomeša sa pravom kafom. Pitajte roditelje. Sigurno se sećaju divke (iz čuvenih devedesetih godina).

Još davno su ljudi uočili da su mladi listovi vodopije jestivi.  Danas se gaji mnogo sorti vodopije. Možda ste neku i probali, a da niste ni znali. Prodaje se pod imenom radič ili endevija.

Poređenja radi, na levoj slici je rozeta listova samonikle vodopije, a na desnoj gajene sorte.

 

 

 

 

 

 

 

Ako ništa drugo, zapamtite biljku zbog ovih lepih, plavih cvetova.

 

 

 

 

 

 

 

Rusa

Često biljke imaju više narodnih imena.

Rusa, rosopas, žuta trava, zmijino mleko, lastina trava, lišajnica… sva ta imena se odnose na Chelidonium majus, biljku iz porodice makova. Eto očiglednog razloga zašto nauka koristi stručne nazive. Ko bi se snašao u mnoštvu narodnih naziva?

Da se vratimo na rusu. Chelidon (gr) = lasta, lastavica, a majus nam kaže kada cveta. Cveta već od aprila, a u maju je možete videti u punom cvetu. Gde? Svuda, u gradu, na obodu šume, parka, na neobrađenim površinama…

Cela biljka sadrži sok narandžaste boje. Ako ste već pomislili kako ćete moći da bojite uskršnja jaja tim sokom, nemojte! Cela biljka, pa i sok, sadrži razne alkaloide. Zbog toga je lekovita, ali i otrovna. Rusa se koristi za lečenje raznih bolesti, od bolesti jetre, bubrega, pa (u novije vreme) do tumora. Naravno, pošto sadrži otrovne supstance, upotreba mora biti pod kontrolom lekara.

Najpoznatija je upotreba za lečenje bradavica. Bradavice se mažu narandžastim sokom, pa pocrne i otpadaju – podatak je iz literature, nisam imala bradavice, pa ni  priliku da je koristim 🙂 Ako imate potrebu da je koristite, prvo se poavetujte sa lekarom.

Biljka je poreklom iz Evrope i Azije, a introdukovana je u Severnu Ameriku.

Rečnik:

Alkaloidi – supstance koje proizvode biljke. Uglavnom su otrovni. Ali, znate već onu staru, otrov može biti i lek (u tačno određenim količinama), kao što i lek u velikim dozama može biti otrov.

Tumor – skup ćelija koje imaju težnju da se brzo dele, razmnožavaju, pa dolazi do nepravilnog bujanja tkiva.

Introdukcija – unošenje vrste, od strane čoveka, na područje gde je pre nije bilo.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ledinjak, zlatica, zlatousta…

Niska biljčica lepih, jasno žutih cvetova. Pravo osveženje u šumi, pre nego što olista.

Spada u efemere = prolećnice. Cveta tokom marta ili aprila.

Kako ima više imena na srpskom, tako ga i u stručnoj literaturi možete naći kao: Ranunculus ficaria ili Ficaria verna.

Interesantno je da seme rasejavaju mravi – to se naziva mirmekohorija (Gr: myrmeco – mrav + chory – rasejavanje)

Ako nema mrava – nema brige! Može se razmnožavati i korenskim krtolama, kao i pupoljcima u pazuhu listova.

 

 

Ledinjak spada u porodicu ljutića, pa sadrži i otrovne supstance. Ipak, nekada su se mladi listovi, pre cvetanja, koristili kao salata jer sadrže vitamin C. Naravno, znali su ljudi da treba biti obazriv i koristiti male količine.

I jedan pogled na žuti tepih u šumi 🙂

Jagorčevina

Jaglika, jagliče, jaglac… verovatno ima još sijaset narodnih naziva. Stručno ime Primula veris nam kaže da je prolećnica, tj. da cveta među prvima u proleće.

Pa, u mojoj bašti je procvetala!

Da naglasim, zatekla sam je u bašti kada sam se uselila.

Hoću da se opravdam – nisam je uzela iz prirode 🙂

Jagorčevina je ugrožena vrsta, zakonom je zaštićena – Službeni glasnik Republike  Srbije, br. 05/10.

Pošto se koristi kao lekovita, sakupljanje je regulisano posebnim pravilima koja ograničavaju količine i mesta sa kojeg je dozvoljeno  sakupljati – Sl. glasnik RS, br. 31/2005, 45/2005 – ispr., 22/2007, 38/2008 i 9/2010.

Upravo lekovitost je i dovela do smanjenja broja – najčešće se koristi koren, ali i cvet.

Jagorčevina je otrovna u većim dozama, pa je treba koristiti poštujući uputstvo na pakovanju sirupa.

Naravno, dešava se da je ljudi beru zbog lepih cvetova. Mnogi i ne znaju da je ugrožena.

Mnogi varijeteti jagorčevine se gaje kao ukrasni, pa se ukrštanjem došlo i do raznobojnih cvetova (originalni su žuti).

Ako budete gajili neki od varijeteta – svakog proleća ćete biti nagrađeni lepim cvetovima!