Ptičje mleko

Pored ove lepe biljke ne možete da prođete, a da je ne zapazite.

pticje mleko Stručno ime je Ornithogalum umbellatum. Na grčkom ornithos je ptica, a gala mleko. Kod nas je biljka rasprostranjena, možete je videti na zatravljenim površinama, uz obod šume, u parku…

Ptičje mleko ima lukovicu koja je jestiva, sadrži skrob, hranljiva je i ukusna. Naravno, lukovica ptičjeg mleka ima najviše hranljivih supstanci u jesen, kao i sve biljke koje formiraju lukovicu.

Samo… lako je biljku prepoznati dok je u cvetu, ali u jesen to postaje mnogo teže. Pošto je lukovica slična nekim otrovnim, treba biti jako pažljiv.

Ornithogalum umbellatum spada u monokotiledone biljke.

pticje mleko cvet

Pažljivo pogledajte cvet. Lepo se vidi da je tročlan (3 čašična + 3 krunična listića, broj prašnika deljiv sa 3), što je jedna od tipičnih osobina monokotila.

Ova lepotica se često gaji kao ukrasna biljka. Tako je i uneta (introdukovana) u Ameriku. Lepo ime je dobila – Vitlejemska zvezda (Star-of-Bethlehem).

 

U susret Danu planete Zemlje

22. april je Dan planete Zemlje.

Dan planete zemlje se obeležava u 175 zemalja sveta.

U našoj školi će biti održan Ekološki kviz.

Evo kako nas poznati pozivaju da se prisetimo šta sve možemo učiniti za našu budućnost.

Kratko i jasno 🙂

 

Polen

Polenova zrna mogu biti jako mala, od nekoliko mikrona pa do „velikih“ od preko 200 mikrona. Inače, jedan mikron je hiljaditi deo milimetra!

Polen, znalcima, može da posluži i za određivanje vrste biljke. Oblik, boja i veličina polenovih zrna su specifični za vrstu.

Polenovo zrno ima spoljašnji i unutrašnji omotač. Spoljašnji omotač polenovog zrna ima zadatak da štiti sadržaj od toplote, hladnoće i drugih negativnih uticaja, a oblik zrna je prilagođen načinu prenošenja, tj. oprašivanja biljke. Vidite i sami da su polenova zrna prava remek dela prirode 🙂

U petom razredu se uči da polenovo zrno sadrži mušku polnu ćeliju.

Koliko ćelija stvarno sadrži polenovo zrno možete saznati na strani prijateljskog bloga Božanstvena biologija.

http://bozanstvenabiologija.wordpress.com/?s=%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BD.

Ako imate problema sa polenskom kijavicom za vas će biti korisno da posetite sajt http://www.nspolen.com/sr/aeropalinoloski-izvestaji gde možete pronaći sve o polenu i alergiji na polen, kao i trenutne koncentracije polena u vazduhu i „polensku prognozu“.

 

Svraka

Svraka je lepa ptica interesantnog stručnog naziva – Pica pica  (čita se pika pika).

Davno, još u prošlom veku, sam se usudila da pitam moje učenike kako se zove ta ptica. Odgovori su bili: gavran, vrana, neka grabljivica, a tek po neko je znao da je svraka. Od tada se trudim da svaku generaciju učenika naučim da prepozna najčešće vrste ptica u gradu.

Pretpostavljam da svraku često viđate, dobro je prilagođena urbanim uslovima, a u prirodi naseljava poluotvorena staništa. Svraku možete videti u letu ili u „šetnji“, u stvari, uvek je u potrazi za hranom. Hrani se insektima i njihovim larvama, sitnim sisarima, jede i plodove biljaka, semenje… Interesantno je da, kada ima hrane u izobilju, ptica višak dobro sakriva i nepogrešivo ga kasnije nalazi. Napada ptiće drugih vrsta, a za krađu jaja je specijalista. Ipak, lopov se najviše plaši lopova. Svraka pravi gnezdo sa „krovom“, svoja jaja dobro sakriva.

 

 

 

 

 

 

Izgleda da svrake umeju da budu i „bezobrazne“. Prosto mi bi žao lisice! 🙂

Svraka spada u porodicu Corvidae (vrane), a u red ptica pevačica. Ne može se pohvaliti glasom, ali može inteligencijom. Mnogi eksperimenti su pokazali da svrake spadaju među pametnije ptice, da su sposobne da pamte, čak i prepoznaju svoj odraz u ogledalu (što mnoge životinje ne mogu).

Pogledajte!

Svrake privlače sjajni predmeti (kao i druge ptice iz iste porodice), pa se u njihovim gnezdima može naći i parče stakla, sjajni parčići metala, pa čak i predmeti od zlata. Pravi lopovi!

Na ovom snimku naš junak demonstrira koliko se dobro prilagodio uslovima života u urbanoj sredini.

 

 

 

Lan

Lan = Linum usitatissimum.

Postoje podaci da su vlakna lana stara oko 30000 godina nađena u pećinama Gruzije, što bi značilo da je to jedna od prvih biljaka koju je čovek koristio.

Ništa čudno kada znamo da se lan i danas raznovrsno koristi.

Od stabljike se dobijaju vlakna za platno, a seme se koristi u ishrani i za dobijanje lanenog ulja. Laneno ulje se koristi u industriji boja, lakova, sapuna… Da li ste znali da je podna obloga linoleum dobila ime po lanu (linum – lan, oleum – ulje)? Naravno, prvobitni linoleum je i pravljen od lanenog ulja, plute i konoplje. Danas se koriste sintetičke supstance.

Seme lana se koristi u ishrani. O tome možete pronaći dosta podataka i detaljna uputstva na Internetu.

Ako niste nikada videli ovu biljku, evo male galerije. Samo da znate, biljka je visoka do 1,2m.

 

 

 

 

 

 

Lan se ranije više koristio, danas je pamuk preuzeo primat.

Laneno platno se, nekada, u Srbiji pravilo u kućnoj radinosti. Iz tog vremena je i ona narodna: „trla baba lan, da joj prođe dan“ koja je i u pesmu ušla 🙂 Stabljike lana su se potapale u vodu, da omekšaju, a zatim su se ručno, „trlicom“ čistila vlakna koja su upredana u nit.

Uostalom, pogledajte kako je to izgledalo.

Slične alatke i način obrade lana je bio i kod nas. Šteta što i kod nas ne postoji neki muzej u kojem bi se moglo videti, a što ne i probati, kako se nekada obrađivao lan.

U Srbiji se sa gajenjem lana prestalo pre više decenija, ali 2010. godine je obnovljena proizvodnja u Despotovačkom kraju. Inače, postoji mnogo sorti lana, a razlikuje se uljni lan (sorte gajene zbog lanenog ulja) i tekstilni lan (sorte od kojih se dobija vlakno).

I za kraj, za one koji se sećaju, a za mlađe da poslušaju 🙂

 

Carska bara

Danas sam bila na Carskoj bari.

Lepo vreme za porodičnu šetnju, ni previše toplo, ni previše hladno, komaraca još nema… Divno.

Već na ulazu se vide promene – u pojasu od 800m su posečena stabla negundovca – Acer negundo. Negundovac je introdukovana, a invazivna vrsta. Potiskuje vrbe, topole i hrastove sa obale Starog Begeja. Umesto negundovca zasađene su autohtone vrste drveća.

Staza do vidikovca je uređena, lako se prati. Brodom se može ići vikendom, za sada. Kasnije, kada počne prava sezona, brodić vozi više puta na dan.

U šumi je prelepo. Sve je već olistalo! Uveliko cveta maslačak, mrtva kopriva, mišjakinja, dobričica, počeo je da cveta i gavez. Perunike još nisu procvetale, po mojoj proceni, za nedelju-dve i one će. Koprive su već povelike, a listovi repuha su još „bebe“ u odnosu na one od po pola metra, na koje smo navikli. Videli smo više roda, nekoliko belih čaplji, par divljih pataka, a čuli mnoštvo drugih ptica. Slavuji već uveliko pevaju. E, da, čuli smo i bukavca. Nismo ga videli – što me i ne čudi. Pogledajte – fantastično se bojom i šarom uklapa u trsku.

 

 

Bukavac, Botaurus stellaris, je vrsta čaplje. Zovu ga i nebogled – ima običaj da se, ako mu zapreti opasnost, ukoči, podigne glavu, i „utopi“ se u trsku. Čak se i ljulja u skladu sa ljuljanjem trske kada duva vetar.

 

 

 

 

 

Postoji jedna priča za koju ne znam da li je biološka legenda ili istina. U jednom selu su ljudi čuli neobične zvuke iz obližnje bare. Ponavljali su se iz dana u dan, naročito u zoru. Krenula je priča o neobičnoj pojavi, „nekim čudnim bićima“, pa i duhovima. Priča kaže da su se ljudi obratili i policiji, tražili da se istraži šta se na bari dešava. Na kraju se ispostavilo da je samo jedan bukavac dozivao partnerku 🙂

Proizvodi dubok, grleni zvuk, koji se čuje i na par kilometara.

Nismo bili te sreće (i nije bila zora), ali čuli smo njegovo uobičajno javljanje.

Bukavac spada u ugrožene i zakonom zaštićene vrste. Članak na engleskom, na Wikipediji, kaže da je LC – least concern – jedan od pokazatelja da informacije treba proveravati.

Životinje u zemljištu

Mnogi ljudi misle da je zemljište siromašno u pogledu živih bića. Šta tamo živi, kažu, po neka glista i…?

Proveri i sam/sama. Sledi opis jednog postupka za istraživanje životinja u zemljištu.

Ako imaš istraživačkog duha – kreni!

Pribor i materijal:

–    ašov,

–     veliki busen trave,

–     sito (ako može 2 sa otvorima različite veličine),

–     beli papir,

–     pinceta,

–     lupa,

–     posuda za konzerviranje (teglica) sa malo alkohola,

–     ključevi za određivanje beskičmenjaka (upotrebi udžbenik, enciklopedije, Internet).

Postupak:

Odaberi veći busen trave. Ašovom ga izvadi. Otresi krupne čestice zemlje iznad belog papira. Ako se na papiru nađu i neki organizmi, pincetom ih premesti u posudu sa alkoholom. Ostatak zemlje sa busenom stavi na sito i pažljivo prosejavaj. Sve pronađene organizme stavi u alkohol. Pokušaj da odrediš kojoj grupi pripadaju. Da bi istraživanje bilo pravo potrebno je da zabeležiš rezultate. Najbolje je da nacrtaš pronađene organizme. Možeš da zabeležiš i brojnost svake vrste.

Organizmi u zemljištu su jako raznovrsni. Pripadaju različitim grupama, pa ti za identifikaciju treba strpljenja! Naravno, neki su sitni,  lupa je od veeelike koristi.

Mnoge organizme ćeš, sigurna sam, prepoznati i bez pomoći.

U galeriji su crteži nekih grupa organizama koji se mogu naći. Kada pređeš mišem preko slika videćeš i kako se zovu. Pokušaj da odrediš, prema izgledu, ono što pronađeš.

Ako nešto i ne uspeš da odrediš, nije problem. Donesi u školu, pa ćemo pokušati zajedno 🙂 Srećan posao!

Naravno, ako želiš da plivaš u pravim istraživačkim vodama, možeš da napraviš poređenje živog sveta različitih tipova zemljišta 🙂

Kućica za ptice

Ako imaš želju i osnovno znanje o rukovanju alatima (ili nekoga ko je voljan da ti pomogne) ovo ne bi trebalo da bude teško.

Pogledajte kako je kućicu napravi Peca iz VIII1 .

 

 

 

 

 

 

 

Nacrte za gradnju kućice i još mnogo saveta o tome kako, od kojeg materijala, gde je postaviti … možeš naći na ovim linkovima:

http://www.wild-serbia.com/kucice.html

http://www.ptica.org/pocetak/kucice.html

http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uredjenje-%C5%BEivotnog-prostora/dvori%C5%A1ta-i-oku%C4%87nice/ku%C4%87ica-za-ptice

Na ovom blogu možeš da vidiš postupak izrade i gotov produkt – Sava i Nikola 🙂

http://cicakslavka.wordpress.com/2012/04/05/%d0%ba%d1%83%d1%9b%d0%b8%d1%86%d0%b0-%d0%b7%d0%b0-%d0%bf%d1%82%d0%b8%d1%86%d0%b5/

Ne zaboravi da fotografišeš napravljenu kućicu. Želim da je vide svi učenici 🙂