ZNAM SVE O NJOJ…

ZNAM SVE O NJOJ….

Advertisements

Vodopija nije žedna

Koliko ste puta prošli pored ove biljke a da je niste ni pogledali?

Pa, to je česta biljka, ima je svuda, zove se… kako ono beše?

Vodopija, cikorija, gologuza (ha, ha). U nekim krajevima je zovu ženetrga.

Svaki od ovih naziva ima objašnjenje.

Vodopija – ima dugačak, vretenast koren koji dopire do vode i kada je suša.

Cikorija – od stručnog naziva Cichorium intybus.

Gologuza – donji listovi su skupljeni u rozetu, a listovi na stablu su sitni, neugledni.

Ženetrga – ne znam da li želite da znate!? Naziv datira iz vremena kada su vračare izazivale pobačaj pomoću korena ove biljke.

Srećom, vodopija se danas koristi na mnoge druge načine!

Vodopija je lekovita. Za lečenje se, uglavnom, koristi koren koji se sakuplja u jesen. O upotrebi vodopije za lečenje možete pročitati u knjizi dr Jovana Tucakova „Lečenje biljem“. Sigurna sam da većina vas ima tu knjigu u kući ili je imaju baba i deda 🙂

Vodopiju zovu i „sirotinjska kafa“. Koren se peče, melje i priprema kao i prava kafa . Ovaj napitak je poznat pod imenom divka ili cigura. Ukus je bolji ako se pomeša sa pravom kafom. Pitajte roditelje. Sigurno se sećaju divke (iz čuvenih devedesetih godina).

Još davno su ljudi uočili da su mladi listovi vodopije jestivi.  Danas se gaji mnogo sorti vodopije. Možda ste neku i probali, a da niste ni znali. Prodaje se pod imenom radič ili endevija.

Poređenja radi, na levoj slici je rozeta listova samonikle vodopije, a na desnoj gajene sorte.

 

 

 

 

 

 

 

Ako ništa drugo, zapamtite biljku zbog ovih lepih, plavih cvetova.

 

 

 

 

 

 

 

Vodnjača, potajnica, vilina kosica

Šta je zajedničko ovim biljkama? Nemaju hlorofil, ne vrše fotosintezu – one su paraziti!

Potajnica, Lathraea squamaria, je biljka sa sitnim, bledocrvenim cvetovima skupljenim u grozdastu cvast.

Vidite i sami da ova biljka nema zelene listove. Potajnica ima razgranat koren kojim obuhvata koren biljke domaćina i iz njega crpi potrebne supstance. Parazitira, najčešće, na korenu bukve, jove ili leske, a ima je u celoj Srbiji. Potražite pogledom po suvom lišću, po podu šume u blizini ovog drveća. Možda je ugledate!

 

 

 

 

 

 

 

 

Vodnjača ili volovod, Orobranche sp,  je rod biljaka koji ima više od 200 predstavnika, a u Srbiji 24 (Izvor: Flora SR Srbije). Naravno, ni ove biljke nemaju  zelene listove. Vodnjače su paraziti različitih zeljastih biljaka. Većina vrsta ima više „omiljenih“ domaćina iz čijeg korena crpe potrebne supstance.

 

 

 

 

 

 

 

Vilina kosica, Cuscuta sp, je parazitska biljka kod nas zastupljena sa 10 vrsta. Za razliku od prethodnih, vilina kosica nema ni koren! Celu biljku čini izduženo, uvijajuće stablo sa haustorijama (pijavkama) kojima je pričvršćena za biljku domaćina.

Stablo je žuto ili crvenkasto, a može  da prekrije velike površine zeljaste vegetacije.

Za razliku od vilinskog imena posledice prisustva ove biljke nisu ni malo „vilinske“.

 

 

 

Kada se raširi na poljima deteline, krompira, šećerne repe i drugih gajenih biljaka desetkuje rod. Vilinu kosicu je jako teško suzbijati na obradivim površinama jer se rasejava i vetrom i pomoću životinja. Seme je sitno, a jedna jedinka proizvodi i do 3000 semena godišnje. Kažu da je jedini „lek“ ne gajiti biljke koje su potencijalni domaćini vilinskoj kosici duži niz godina na zaraženoj površini zato što njeno seme zadržava sposobnost klijanja do 5, pa i 6 godina. Tako sitna i nežna biljka, a pravi tako velike probleme poljoprivrednicima!

 Na slici se vide sitni cvetovi ovog „vilinskog monstruma“.