Планета инсеката

Инсекте примећујемо када нам сметају или ако су лепи, интересантни. Склони смо да кажемо да нам сметају, да нас угрожавају. Заборављамо да живимо на њиховој планети!

“If all the insects were to disappear from the earth, within 50 years all life on earth would end. If all human beings disappeared from the earth, within 50 years all forms of life would flourish.”
― Jonas Salk

Колико стварно има врста инсеката? Наћи ћете различите податке, процене се крећу од око милион па до невероватних 30 милиона врста. Колико јединки? Ееее, то већ покушајте сами 🙂 Сетите се да у једном мравињаку може бити и више од 100000 мрава.

Ред је да боље упознамо наше „домаћине“.

Наставиће се…

Vodopija nije žedna

Koliko ste puta prošli pored ove biljke a da je niste ni pogledali?

Pa, to je česta biljka, ima je svuda, zove se… kako ono beše?

Vodopija, cikorija, gologuza (ha, ha). U nekim krajevima je zovu ženetrga.

Svaki od ovih naziva ima objašnjenje.

Vodopija – ima dugačak, vretenast koren koji dopire do vode i kada je suša.

Cikorija – od stručnog naziva Cichorium intybus.

Gologuza – donji listovi su skupljeni u rozetu, a listovi na stablu su sitni, neugledni.

Ženetrga – ne znam da li želite da znate!? Naziv datira iz vremena kada su vračare izazivale pobačaj pomoću korena ove biljke.

Srećom, vodopija se danas koristi na mnoge druge načine!

Vodopija je lekovita. Za lečenje se, uglavnom, koristi koren koji se sakuplja u jesen. O upotrebi vodopije za lečenje možete pročitati u knjizi dr Jovana Tucakova „Lečenje biljem“. Sigurna sam da većina vas ima tu knjigu u kući ili je imaju baba i deda 🙂

Vodopiju zovu i „sirotinjska kafa“. Koren se peče, melje i priprema kao i prava kafa . Ovaj napitak je poznat pod imenom divka ili cigura. Ukus je bolji ako se pomeša sa pravom kafom. Pitajte roditelje. Sigurno se sećaju divke (iz čuvenih devedesetih godina).

Još davno su ljudi uočili da su mladi listovi vodopije jestivi.  Danas se gaji mnogo sorti vodopije. Možda ste neku i probali, a da niste ni znali. Prodaje se pod imenom radič ili endevija.

Poređenja radi, na levoj slici je rozeta listova samonikle vodopije, a na desnoj gajene sorte.

 

 

 

 

 

 

 

Ako ništa drugo, zapamtite biljku zbog ovih lepih, plavih cvetova.

 

 

 

 

 

 

 

Tisa je procvetala!

Tiski cvet, Palingenia longicauda, je najveća evropska vrsta vodenog cveta, dužina tela sa cercima dostiže i 12 cm.  Da ne bude zabune, vodeni cvetovi su insekti!

Ovi insekti se zovu i jednodnevnici jer taman toliko traje život imaga (odrasle jedinke). Tačnije, mužjaci žive samo par sati!

Tiski cvetovi najveći deo svog života, 3 godine,  provedu zariveni u  muljevito dno reke Tise. Sredinom juna se preobražavaju i presvlače, izleću u velikom broju. Mužjaci i ženke lete tik iznad vode, sparuju se, a već u sumrak istog dana voda biva pokrivena telima uginulih mužjaka. Ženke požive još malo, taman koliko da polože jaja, a zatim i one uginu. Jaja potonu na dno, iz njih se za 45 dana razvija larva koja nastavlja svoj život u mulju.

Nekada je ovaj prirodni fenomen mogao da se vidi i na drugim rekama, ali danas samo na Tisi u Mađarskoj i Srbiji.

Kada se u januaru 2000. godine dogodila ekološka katastrofa, izlivanje velike količine otpadne vode iz rudnika zlata zagađene cijanidom, postojala je bojazan da je Tiski cvet izgubljen zauvek. Srećom, već sledeće godine se pokazalo da je vrsta preživela. Nadam se da više neće biti takvih katastrofa jer ova vrsta insekata ne podnosi zagađene vode.

Pogledajte!

Vodnjača, potajnica, vilina kosica

Šta je zajedničko ovim biljkama? Nemaju hlorofil, ne vrše fotosintezu – one su paraziti!

Potajnica, Lathraea squamaria, je biljka sa sitnim, bledocrvenim cvetovima skupljenim u grozdastu cvast.

Vidite i sami da ova biljka nema zelene listove. Potajnica ima razgranat koren kojim obuhvata koren biljke domaćina i iz njega crpi potrebne supstance. Parazitira, najčešće, na korenu bukve, jove ili leske, a ima je u celoj Srbiji. Potražite pogledom po suvom lišću, po podu šume u blizini ovog drveća. Možda je ugledate!

 

 

 

 

 

 

 

 

Vodnjača ili volovod, Orobranche sp,  je rod biljaka koji ima više od 200 predstavnika, a u Srbiji 24 (Izvor: Flora SR Srbije). Naravno, ni ove biljke nemaju  zelene listove. Vodnjače su paraziti različitih zeljastih biljaka. Većina vrsta ima više „omiljenih“ domaćina iz čijeg korena crpe potrebne supstance.

 

 

 

 

 

 

 

Vilina kosica, Cuscuta sp, je parazitska biljka kod nas zastupljena sa 10 vrsta. Za razliku od prethodnih, vilina kosica nema ni koren! Celu biljku čini izduženo, uvijajuće stablo sa haustorijama (pijavkama) kojima je pričvršćena za biljku domaćina.

Stablo je žuto ili crvenkasto, a može  da prekrije velike površine zeljaste vegetacije.

Za razliku od vilinskog imena posledice prisustva ove biljke nisu ni malo „vilinske“.

 

 

 

Kada se raširi na poljima deteline, krompira, šećerne repe i drugih gajenih biljaka desetkuje rod. Vilinu kosicu je jako teško suzbijati na obradivim površinama jer se rasejava i vetrom i pomoću životinja. Seme je sitno, a jedna jedinka proizvodi i do 3000 semena godišnje. Kažu da je jedini „lek“ ne gajiti biljke koje su potencijalni domaćini vilinskoj kosici duži niz godina na zaraženoj površini zato što njeno seme zadržava sposobnost klijanja do 5, pa i 6 godina. Tako sitna i nežna biljka, a pravi tako velike probleme poljoprivrednicima!

 Na slici se vide sitni cvetovi ovog „vilinskog monstruma“.